Kako počinje otuđenje deteta i šta vas čeka tokom razvoda?

 

Славко Поповић: Хајрија Рамадани, феминистички суперстар

У строгом центру града на Обилићевом венцу, ниче нова феминистичка империја под чврстим вођством Хајрије Рамадани, звезде у наглом успону. Редовна је гошћа на свим телевизијама чим крене прича о насиљу над женама, и тамо Хајрија увек долази са најужаснијим примерима женског страдања под рукама мушкараца какве нигде иначе нећете моћи да нађете. Имена се наравно не помињу, насилници такође (због безбедности жртава) а докази се подразумевају – ту су оштре Хајријине речи која готово увек дода и то да она најбоље зна како је жртвама јер је 26 година и сама трпела насиље од бившег мужа.

Читајући њене интервјује и приче о личном страдању приметио сам једну прилично чудну ствар. Ова дама од 52 године и, по сопственом признању, без много школе, врло доследно увек се о догађајима из своје не тако далеке прошлости сећа кроз потпуно исте реченице:

„Bezbroj puta dešavao se isti scenario, u alkoholisanom stanju nas je mučio do posljednjeg atoma snage. Sina je više puta izbacivao iz kuće, zateknem ga u pocijepanim stvarima i modrog po licu. Dijete me je još prije 16 godina molilo da odemo, a ja sam muža pravdala!“

https://preduzetnica.me/hajrija-ramadani-nasilje-u-porodici-je-problem-svih-nas/ (23.12.2020)

https://srpskainfo.com/sin-me-molio-da-bjezimo-potresna-ispovijest-zene-koja-je-26-godina-trpila-nasilje-od-muza/ (23.04.2020)

https://www.blic.rs/vesti/hronika/tukao-me-je-do-poslednjeg-atoma-snage-sin-me-molio-da-bezimo-potresna-ispovest/r17c5dx (21.04.2020)

Причу да је син молио „још пре 16 година“ да оду од таквог оца Хајрија понавља сваке године бар у неколико интервјуа и увек баш 16, без обзира да ли је у питању 2016, 2020, 2022…

„Dete me je još pre 16 godina molilo da odemo, a ja sam muža pravdala.“

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2562265/stop-nasilju-uzasna-ispovest-hajrije-ramadani-muz-mi-je-nogu-slomio-dok-sam-dojila-sina (28.11.2016)

Када је у питању њен син јединац , Хајрију сећање уме баш да превари – у разговору за Курир 28.11.2016., Хајрија каже:

„Sin je dva puta dotrčao meni na posao krvav i u pocepanim stvarima jer ga otac na minus deset nije puštao u kuću – priseća se najtežih trenutaka Hajrija“

Само две године касније, међутим, као већ озбиљно устоличена па и моћна председница удружења за помоћ жртвама насиља у породици – Хајрија мало пегла своју биографију да се људи не би питали па како је могла да гледа да јој сина отац пребија до крви и избацује полуголог на -10? На TV Happy објашњава нам Хајрија Рамадани у њеној, чини се омиљеној емисији „После ручка“ , 19.102018

„Moj sin je dobijao batine kada sam ja bila na poslu i to sam saznala tek sada. Мoj muž je dete izbacivao napolje kada je bilo jako hladno. Dete je bilo za vreme Božića na snegu i na temperaturi koje su bile u minusu. Kada sam ga pitala zašto mi nije rekao da ga je otac tukao dok sam bila na poslu, odgovorio mi je da nije hteo, jer je znao da bi i ja tada dobila batine. Jednostavno je hteo da me zaštiti“

Дакле њен син јој је долазио крвав и поцепан на посао а она то уопште није знала све до сада? Уосталом, сећање заиста може да превари чак и ову госпођу у најзрелијим годинама, проницљиву и увек пуну нових сензација као створених за ТВ.

Где је данас син Хајрије Рамадани – каже се да је отишао у иностранство када је она кренула у сигурну кућу, 2015. болесна, без посла и на улици пошто је њен бивши муж продао кућу за коју је она подигла кредит.

Из Новости од 30.01.2017 сазнајемо још неке ужасне детаље о томе како је Хајрија избачена из сопствене куће, без посла, и спавала са дететом под ведрим небом:

„I sama Hajrija Ramadani trpela je fizičko i psihičko mučenje punih 26 godina. Nјen vanbračni muž je pio, a onda je, na nagovor brata, bez znanja supruge i sina, prodao kuću u kojoj su živeli, s njihovim stvarima. Pošto nisu hteli da se isele iz kuće, polupali su im prozore i razvalili vrata. Spavali su u dvorištu, na nabacanim jorganima, i kod komšija.“

Без сваке сумње тешка животна прича. Под условом да је тачна. И поред озбиљне претраге нигде нисам успео да нађем ко је Хајријин одрасли син али то можда није ни тако чудно. Момак можда жели сасвим нови живот без сећања на трауме. Кад је мајка отишла у сигурну кућу, он је отишао у иностранство. Мајка је од своје трагедије направила метеорску каријеру и са улице је стигла, готово преко ноћи, на пријеме, свечаности, балове, модне ревије, на екране свих могућих телевизија. Син се више нигде не појављује бар да пружи мајци подршку у знак захвалности што га је спасила сигурног страдања од руке рођеног оца.

Данас је Хајрија за своју организацију обезбедила просторије у згради са врло чудном власничком структуром око које се воде бројни спорови. Није битно. Важно је да из своје централе на Обилићевом венцу Хајрија управља огромним средствима која се сливају од Православне цркве и Исламске заједнице до најпознатије киселе воде и сличних моћних донатора.

Шта је Хајрију квалификовало да у старту добије просторије (првобитно у оквиру Бајракли џамије)и могућност да баш она буде на челу тако важног и осетљивог хуманитарног сегмента – заштите жена од насиља у породици – па ништа, чини се. Без формалног образовања, директно из сигурне куће одакле већина „штићеница“ одлази на рад у пекаре, продавнице, на њиве, и у воћњаке..Хајрија постаје председница свих жртава насиља! Да ли она свој посао ради како треба и да ли на прави начин помаже напаћеним женама и троши огромна средства која јој стоје на располагању док нова стално пристижу?

Да завиримо на званичне интернет странице организације коју предводи Хајрија Рамадани:

Вести о најновијим активностима: Модна ревија 06.07.2022.. Наставља се са снимањем емисија.. а затим низ Хајријиних гостовања по свим могућим телевизијама! Нигде слика жртава насиља, беде у којој живе, нигде слика посета рецимо ромским насељима…

Планови, преносимо их све. Тврди Хајрија да је у току реализација:

Филмског пројекта о насиљу, потенцијални режисер Ирфан Менсур

Реализација апликације која ће повећати безбедност и омогућити бржу реакцију и већу информисаност

Реализација једног кризног самоодрживог Центра зе оснаживање и социјалну рехабилитацију чланица удружења и прихват свих ургетних случајева током најмање шест месеци.Серијски се производи органска храна из стакленика, пакује и превози и продаје ресторанима и продавницама (купус, шаргарепа, паприка, ајвар, парадајз, печурке, пчеларство …). Новац од производње се уплаћује на индивидуалне рачуне жртава, минимум 6 а максимум 12 месеци по сопственом избору. По истеку периода циљ је да жене уштеђевину добију као капитал за отпочињање новог живота (рента стана,храна и режија за више месеци самосталног живота)

Реализација мултикултуралног центра против насиља – светска баштина

Брендирање социјално одговорних производа бивших жртава насиља, ради економске независности и равноправног учешћа

То су, ето планови, и да пожелимо Хајрији да те планове што пре оствари (израда апликација заиста не мора да траје толико дуго а ова фарма за жртве насиља… па, то мени лично бар и не делије тако привлачно, али ко сам ја да судим. Ипак, ми живимо у Београду. Из градова су и најбројније жртве насиља – зар их сада учити пољопривреди? Можда да их неко пошаље у школу програмирања, шивења, кувања…?

Има Хајрија и почасне чланове удружења:

Под 1. Јован Марић, сексолог, човек који је недавно повучен са места амбасадора у Нигерији због разних скандала и журки на које је доводио веома младе локалне старлете и представљао се, кажу, као секселенција.

Наслов у једним новинама„Смењују секселенцију амбасадора Марића“

Уважена секселенција тада је имала 75 година.

Да се на крају још једном вратимо Хајрији Рамадани и њеном (не)заслуженом преласку у суперстарове феминистичких покрета на овом просторима (даје интервјуе за све регионалне медије)

Ја нисам нашао доказе да је њена прича истинита. Тек треба да неко пронађе њеног бившег пијаног мужа и сина несталог гастарбајтера, чланове њене фамилије да потврде њену причу о страшном страдању, о томе да је на крају, 2015. спавала на улици, болесна и незапослена, без свог дома. Без крова над главом.

У Врчину, где је Хајрија живела у то време, постоји самостална угоститељска радња „Кале“ (матични број: 61099514) у власништву –неке Хајрије Рамадани и тај угоститељски објекат ради од фебруара месеца 2008. Ради и дан данас! Да ли је то та иста Хајрија која тврди да је 2015. била незапослена и да је морала да спава на улици. Па је онда побегла у сигурну кућу, оставивиши сина да иде у бели свет.

Да, то је та иста Хајрија Рамадани – власница угоститељског објекта у центру Врчина – где је њен син долазио сав крвав од куће а да она то није ни знала, и из које је ваљда увече кад закључа радњу, долазила на спавање у позајмљеним јорганима, под ведрим небом.

Остаје и нејасно како је Хајрија, иначе болесна и незапослена власница угоститељског објекта отишла у сигурну кућу односно како је из сигурне куће одлазила у Врчин да отвора кафану сваког јутра? Да ли је у својој кафани можда припремала оброке за жене у сигурној кући? Или је сигурну кућу 2015. користила само да смањи режијске трошкове за своју плату.. Не знам, нисам стручњак за мале привреднике који живе у сигурној кући и оснивају моћне феминистичке организације са великим донаторима!

Кажу да код нас нико не може да успе без подршке са врха државе. Сирота Хајрија ми не личи на неког ко је имао подршку моћних људи – зашто би иначе 26 година трпела насиље? Додуше, ових дана је често виђамо у друштву чланова породице Дачић (нарочито Сање Дачић) а на телевизијама врло често гостује као добра пријатељица прилично моћних жена. Баш ових дана често је повезују са помоћницом министра за родну равноправности Нином Митић… Једино је нисам заиста никада видео у неком сиротишту како грли напуштену децу, нисам је видео у дрштву ужасно сиромашних Ромкиња по чатрљама.. Можда ја само немам добар увид.

Али ми се чини да је врло јасно из овог примера који се, бар по својим почецима, може упоредити са давнашњом фикцијом „Како се калио челик“ – Паре и моћ заиста увек иду руку под руку…

Уз све поштовање напора Хајрије Рамадани и њених тврдњи које нису баш усаглашене – мислим да жене жртве насиља заслужују много више и боље.