Ne damo svoju decu

 

Srbijom već čitavu deceniju kruži podatak da preko 100.000 dece živi bez ikakvih kontakata sa ocem. Sama po sebi ova cifra je strašna! Međutim, niko već odavno i ne pokušava da ažurira ovu cifru a ona je verovatno narasla u međuvremenu  bar za 50 ako ne i za 100 posto.  Otkako se kod nas primenjuje i novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici  (2017) zabeleženo je na stotine hiljada prijava (tačno 232.619 zaključno sa aprilom 2022.  - https://www.pravniportal.com/primena-zakona-o-sprecavanju-nasilja-u-porodici-5/) najčešće majki protiv očeva, posle čega očeve izbacuju iz sopstvenih domova uz zabranu prilaska ženi i deci. U blizu 80.000 slučajeva, zabrana prilaska je produžena na bar još 30 dana. Koliko očeva je do sada uspelo da se ponovo spoji sa svojim porodicama nije poznato a čini se i da se to nikoga i ne tiče! Lično, mislim da posle takvog šokantnog iskustva, malo koji otac može i želi da sa ženom koja ga je prijavila policiji ponovo deli ista četiri zida. Kada ga prijavi sledeći put, provešće se mnogo gore!

A šta je sa decom? Čini se da i o tome niko ne vodi računa. Kod nas ne postoji institucija koja bi se bavila zaštitom isključivo dece. Deca kad nas nekako idu u kompletu s majkom i interes majke po pravilu (a na nesreću i po Ustavu) je i interes dece, ŠTO JE SASVIM NETAČNO.  Postoji niz organizacija za zaštitu žena žrtava ili lažnih žrtava nasilja, žena samohranih majki, žena uopšte… Nude im se besplatna psihološka i pravna pomoć, sigurne kuće, posao… Ispočetka je to rađeno i nekakvoj tajnosti kako bi se bar donekle zaštitila deca. Danas, uđite samo na sajt opskurnog udruženja za zaštitu žrtva nasilja HAJR  (https://www.uznhajr.org/ ili https://www.facebook.com/uznhajr.beograd/ i videćete čak i slike dece za koju se tvrdi da su žrtve nasilja!!!  Tako nešto je nazamislivo u civilizovanim društvima gde je privatnost dece svetinja. Ovakvo javno prikazivanje maloletne, čak i vrlo male dece svojim donacijama, pomažu i SPC i Islamska zajednica!  Nemojte da se začudite ako jednog dana i svoju decu prepoznate među  ovim tzv.   žrtvama nasilja gde ih „obučeni“ tim psihologa  driluje – da vas mrze!  Kada svoju decu ponovo sretnete a ona vam u lice kažu da ste loš otac, nasilnik, manijak ili bilo šta slično, znajte da nisu deca kriva – ona su otuđena u kući svoje majke a zatim naučena da se „suprostave nasilniku“ to jest vama, svom ocu, upravo na seansama ovakvih nevladinih organizacija!

Ko da vam, kao ocu koji viđa dete jednom u dve nedelje ili ređe, već prema odluci suda, pomogne kad primetite da vaše dete koje vas je do juče obožavalo i trčalo vam u susret kad se pojavite na kapiji – sada plače kad vas vidi, duri se i, zavisno od uzrasta, upućuje vam razne pogrdne reči, psovke, uvrede i  neće da pođe s vama. Obratićete se centru za socijalni rad? Sudu? Tužilaštvu?

Mnogi od nas su to probali ali bezuspešno. Sudski postupci se vode godinama, tužilaštva po pravilu neće da pokreću postupke protiv majki, centri za socijalni rad.. da li vi znate nekog oca kome su ti centri pomogli? Ja ne znam.

Na ovim stranama pokušaćemo da vam pomognemo savetom,  koliko možemo i koliko je uopšte moguće u ovakvom okruženju. Naši saradnici su ljudi koji su i sami doživeli i preživeli razne vidove manipulacija svojih bivših žena, otuđenje dece;  ljudi koji su prošli kroz različite sudske i druge postupke. Posebno ćemo se baviti centrima za socijalni rad jer je njihovo ponašanje od ključne važnosti  za to da li će vaša porodica opstati i da li će deca imati oca. Sudeći po gore navedenim ciframa – učinak centara za socijalni rad je poražavajući.